Devojka za udaju: Epizoda 10 - Bitno da je nekad bilo lepo

AUTOR Stefan Mihajlovski

Epizoda 10

 

          ’’Sedim tako nešto i razmišljam kako nam je bilo lepo

          i stvarno je bilo lepo...’’

 

          ’’Opsednuta si tom pesmom! Isključi je!’’, požalio se Nemanja.

          ’’Bilo je leeeepooo, bilooo jee leeepooo...’’, pevala sam na sav glas.

          ’’Saro, izludeću, kunem ti se’’, ponovio je deveti put danas.

          ’’ Sve smo mi žene takve, sve mi sebe lažemo, sve ih puštamo do tačke pucanja i onda na kraju puknemo...’’, ponavljala sam tekst pesme.

          ’’A da pitaš Anu Nikolić da se družite pa budite zajedno slabe na konjak i pevajte to do sudnjeg dana?’’

          ’’O, mili, mili, nismo krivi što smo bili mladi, nismo znali...’’

          ’’Okej. Hajde da pravimo spisak gostiju’’, popustio je.

          ’’I nikog da se ne bojimo miiiliii, ooo, miliiii...’’, i dalje sam nastavila.

          ’’U redu, dobićeš one cipele’’, i dalje je popuštao.

          ’’Al’ te stvarnost udari samo gde ne poželiš, opet mili stvori se, opet planove pokvari... o miiiliii, ooo miiiliii...’’, postala sam glasnija.

          ’’Dobro, dobro, gledaćemo zajedno svaki detalj na Balkan Weddingu. Hajde da krenemo sa tim’’, postao je razumniji.

          ’’Pa što odmah ne kažeš?’’, ustala sam sa kreveta na kom sam se do tada valjala, uzela laptop, pokupila čokoladu i sela na dvosed, ’’Dođi’’, pokazala sam mu mesto pored mene.

          ’’Budžet će nam biti 20 000 evra’’, rekao je kao iz topa.

          Pogledala sam ga značajno.

          ’’Nemam više, šta bi ti htela od account menadžera?’’

          ’’Pa nisi ti običan account menadžer...’’

          Sada je on prevrnuo očima i nežno me poljubio.

          ’’Ćuti’’, rekao je.

          ’’Dobro, ajde, kompromis... dosta nam je dvadeset hiljada’’.

          ’’Konsenzus, ljubavi, konsenzus...’’

          ’’A da, mora i tvoja mama da se složi.’’

          Ponovo me je poljubio. I ponovio – ’’ćuti’’.

          ’’Dvesta gostiju?’’, pitala sam ga.

          ’’Najmanje’’, odgovorio je.

          ’’Moram da završim onaj tekst o novim trendovima u ishrani.’’

          ’’Jebote, Saro, ti dva dana pišeš jedan tekst, a ja komuniciram sa trista klijenata u roku od dvadeset i četiri časa.’’

          ’’Kada bi malo više poštovao svoje kreativce, shvatio bi koliko je naš posao težak...’’

          ’’Evo jedan zanimljiv deo za vas kreativce... osmilite hashtag svog venčanja’’, zapazio je.

          ’’Mislila sam da ti to neće biti zanimljivo čak ni da pomeneš.’’

          ’’Pa eto, vidiš koliko grešiš kad kažeš da nisam uključen u ceo proces.’’

          ’’E, a šta misliš da napravimo i sajt našeg venčanja?’’

          ’’Ma daj, nisi normalna... Još nam i to fali... A i ne donosi profit, zašto bi se iko bavio time...’’, negodovao je.

          ’’Pa što, imaš toliko drugara koji tu mogu da nam pomognu. Pa Petar bi prvi hteo da nam izađe u susret...’’

          ’’Da ti izađe u susret...’’, naglasio je.

          Zabolelo me je. Jako me je zabolelo.

          ’’Ma sad mi je svejedno...’’

          ’’Stvarno?’’, pitao je začuđeno.

          ’’Hah, ma ne, to je samo tekst pesme...’’

          Učinilo mi se da ga je u sekundi oblio znoj.

          ’’Dakle, imaćemo sajt. Pozvaćeš Petra? Kum neće to odbiti, zar ne?’’

          Klimnuo je glavom. I učinilo mi se da je i on na trenutak promumlao ’’bitno da je nekad bilo lepo’’.