Devojka za udaju: Epizoda 12 - Romantika na WC šolji

AUTOR Stefan Mihajlovski
Ukoliko ste propustili neku od epizoda možete ih čitati OVDE


Epizoda 12


          Ustala sam prilično nervozna. Prošlo je nekoliko nedelja od trenutka kada smo rezervisali prostor, muziku, sitnice… Venčanica još uvek nije ni u planu. Moraću to da obavim.

          Šetam po stanu dok vučem noge koje bi trebalo da su vrlo odmorne, jer sam spavala preko deset sati. Uzimam gutljaj Nemanjinog ostatka odvratne, ledene kafe. Prelivam ga brendijem. Ovako se lakše pije.

          Zaustavljam se na dva gutljaja. Ne treba mi više pića. Mogu ja ovo sama! Lista gostiju, raspored sedenja… Stvarno mogu. Ne dam se.

          Pronalazim ružu. U prokletom kupatilu, ostavljena je na WC šolji. Otvaram poruku koja mi je ostavljena ‘’dobro jutro, ljubavi’’. Ne razumem ovo. Je l treba da me usreći dok serem? Ujedno mi je i slatko. Dok sedim na WC šolji šaljem mu ‘’hvala’’ na Viberu. Uz to, prosleđujem i emotikon čaše sa brendijem.

          Ubrzo stiže odgovor.


          Nemanja: Nije baš za jutro to piće.

          Sara: Dosadan si.

          Nemanja: Ti si prelepa.

          Sara: I ti si prelep. I dosadan.

          Nemanja: Nazdravimo u to ime!

          Sara: Hahahaha, nazdravimo, srećo! Cugnula sam ono što je tvoja mamica ostavila.

          Nemanja: Samo što ne bi bila srećna da joj snajka pije u 10:26, hehe.

          Sara: Radi, ljubavi.

          Nemanja: Rintam po celu noć i dan, samo tebi da dam, rintam, ljubavi.


          Nisam odgovorila.

          Sela sam da gledam ‘’Ljubav, navika, panika’’, ali ‘’Rintam’’ mi nije izlazilo iz glave. Pobedio si, Nemanja. Pustila sam Željka Joksimovića.

 

          Tebi dajem šakom i kapom

          a ti me u bedu otera

 

          Završila sam na pesmi za odvaliti se od brendija.

 

          Prva si počela, prva si pitala

          zašto sam tužan kad se budim

          i ja sam priznao, sve sam ti rekao

          da gledam nju dok tebe ljubim

         

          I odvalila sam se od brendija. Tri čaše, a tek je pola 12.

         

          A kada umrem ti me ne gledaj,

          svi drugi plakaće, ti zapevaj

 

          Uvek sam imala tendenciju da preživim tuđ život kroz pesmu i predstavim ga samoj sebi kao svoj. Onda se lepo napijem, jer mi je teško. Drugi kažu da to nije baš normalno, ali ja samo mislim da sam visoko empatična.

          Zazvonio mi je telefon.

          ‘’Gde si?’’, pitao je Vlada.

          ‘’Pijem’’, kratko sam odgovorila.

          ‘’Imam i ja jednu baš takvu pored sebe, evo je sa duplom vodkom u podne!’’, pohvalio se.

          ‘’Divota, možemo se družiti’’, rekla sam mu, ‘’stvarno mi je muka od svih gluposti oko venčanja. Nemanja se slabo uključuje, Sonja se još nije vratila, ti si u haosu jer si zaljubljen u devetoricu…’’

          ‘’Zato je Barbara tu’’, bio je kratak.

          ‘’Ko?’’

          ‘’Barbara, organizatorka venčanja.’’

          ‘’Sereš?! Ona likuša sa Balkan Weddinga koja savetuje aknsiozne mlade?’’, bila sam iznenađena.

          ‘’Da, pričao sam joj o tebi. Hoće da te upozna. Je l možeš do Obilićevog?’’

          ‘’Evo, za deset minuta’’, prošla sam pored ogledala i videla raščupanu devojku koja izgleda kao glavni pijanac, ‘’zapravo, za pola sata’’.

          ‘’Čekamo te’’, potvrdio je Vlada.

          ‘’Čekamo te, draga’’, čuo se prilično kreštav glas u pozadini.

          ‘’Vidimo se’’, uzviknula sam.

          Konačno! Svi moji problemi su rešeni! Moram da se podsetim svih njenih saveta da ispadnem pametna pred njom! To ću u taksiju, ionako mi neće trebati dugo, pratim je redovno! Ne mogu da verujem. Barbara… Balkan Wedding Barbara!