Gabrijela Brujić: Poenta udruživanja nije lični interes

AUTOR Stefan Mihajlovski

Wedding industrija jedna je od najugroženijih kada je reč o pogođenosti pandemijom COVID-19. Zbog otkazivanja venčanja i same neizvesnosti kada će okupljanja biti dozvoljena, javio se problem finansijske prirode i u pitanje je doveden opstanak firmi iz mnogobrojnih kategorija koje su uključene u proces organizacije najlepšeg dana budućih mladenaca. Među njima su event centri i restorani za proslave, agencije za organizaciju, agencije za
dekoraciju, saloni venčanica i odela, foto i video produkcije, fotografi i
snimatelji, agencije za organizaciju i izvođenje muzike, muzički izvođači, pirotehničari, agencije za iznajmljivanje opreme, specijalizovani poslastičari, specijalizovane štamparije i mnogi drugi. Upravo iz tog razloga osnovano je udruženje ’’Event industry’’ koje ima za cilj da pomogne, ukaže na vidljivost svih kolega i zastupa njihove interese. Na ovu temu razgovarali
smo sa Gabrijelom Brujić, predsednicom Upravnog odbora.

Zašto udruženje? Ko je prvi došao na ideju da se ono osnuje?

          Svi smo primetili da od marta nije bilo posla, iako smo se nadali da ćemo od juna nastaviti dalje sa radom. Međutim, ponovo smo ušli u period kada se ništa ne dešava, a shvatili smo da postoji velika mogućnost da tako bude sve do marta naredne godine.

Nakon što su saloni venčanica pre dva meseca napisali peticiju za sebe, bila sam u komunikaciji sa Marijanom Vukadin. Složile smo se da je potrebno da krenemo u tom pravcu i našle smo inspiraciju u toj priči. Onda smo proširile temu, da ne budu obuhvaćene samo agencije za organizaciju i dekoraciju, kao što su naše firme, nego da pozovemo sve iz naše branše. Vremenom se taj spisak proširio, a venčanice su nam se pridružile u dopisu. Spontano se formirao inicijalni odbor od ljudi koji su spremni za akciju i tako je došlo do osnivanja udruženja o kome je danas reč. Dakle, sve je krenulo od dopisa, kao molbe za državu. U tom času pozvani su ljudi iz naše branše da se priključe. Kako se više njih priključivalo, sugerisano nam je da pravno uduruženje ima mnogo veću težinu nego posebne firme ili fizička lica. Drugi razlog zbog kog smo sve ovo pokrenuli je taj što do sada nije postojalo udruženje ovog tipa. U našem poslu postoji petnaest različitih kategorija. Nije bilo jednostavno da se sastavi sve ono što pokriva različite interese. Međutim, svako od nas ima potrebu da uradi nešto povodom toga što ni u narednom periodu nećemo raditi punim kapacitetom.

Vi ste neko ko je prisutan u wedding industriji već godinama. Koja su bila najčešća pitanja budućih mladenaca kada su shvatili da će morati da otkažu venčanje?

          Šta uraditi? Prva stvar koju primetiš kod njih je razočaranje. Veliki planovi, velika očekivanja... I šta sada sa tim? Da li je mudro da odložim za iduću godinu, da smanjim broj zvanica...? A odgovor zapravo zavisi od vrste osobe. Neko je spreman da čeka i da bude miran sa tom odlukom, dok neke mlade po svaku cenu žele svoj termin. Ne postoje pravila za ovako nešto. Odgovori ne mogu da budu copy-paste. Svakome moramo lično ukazati vreme i pažnju da bismo oslušnuli šta je pojedincu važno. Recimo, postoje i mladenci koji bi hteli manja venčanja, ali je veliki pritisak roditelja da to ne urade. Postavlja se dilema – da li slušati njih ili svoj unutrašnji osećaj? Svakako da nije rešenje ni da se ode na proslavu sa grčom u stomaku. Svima nam je cilj da mladencima venčanje bude nezaboravan dan, pun lepih trenutaka, a to nije moguće pod pritiskom. Slušanje drugog zapravo je ključ.

Koji su zahtevi udruženja i koje metode koristite kako biste došli do cilja?

          Nadamo se otpisu poreza i doprinosa za vreme kad nama nije dozvoljeno da radimo. Takođe, tema je učešće u platama, a treći zahtev su krediti. Sve članove smo pitali šta im je najviše potrebno, jer poenta udruživanja nije lični interes. Želimo da se naš problem prepozna. Ono što se do sada pominjalo su ugostiteljstvo i turizam, a nas još uvek nisu primetili. Jasno je da je to težak zadatak, jer smo registrovani pod mnogim šiframa i ne postoji nijedna grupna baza. 

Znamo da je zdravlje na prvom mestu. Ipak, da li bi značilo da se dozvoljen broj ljudi poveća na 100?

          Ja ću kao neko ko žudi za poslom da kažem – da! Ali nije ni mudro, ni realno, ni objektivno to zahtevati. Krizni štab je na prvom mestu i njihove odluke moramo poštovati.


Opišite nam performans koji ste izveli. Velika bura se podigla u javnosti...

          Performans je nastao za dva dana, veoma brzo smo sve organizovali. Želeli smo da na elegantan način prikažemo šta sve jedna svadba sadrži. Posebnu pažnju posvetili smo tome da sve prođe bez buke. Doneli smo stolove ispred skupštine, dekorisali, ostavili prazne posude za hranu, kao i praznu binu. Mladenci su došli limuzinom, seli za mladenački sto, a kada su shvatili da od njihove svadbe nema ništa, mlada je bacila bidermajer na prazan pločnik. Nakon toga odlaze kući običnim prevoznim sredstvom. Sve skupa je stalo u tri minuta. Na taj način smo uspeli da budemo viđeni, a jedan od tekstova je imao naslov ’’Najelegantniji protest u istoriji’’. Međutim, nije reč o protestu, već o performansu.

Problem je u tome što imamo firme koje godinu i po dana ne mogu da pokriju trošak, a to malo firmi može da iznese bez otpuštanja, velikih rezova ili odustajanja od tog posla. Svi mi uložili smo mnogo godina u wedding industriju. Niko od nas ne želi da ostavi svoj rad i svoje ljude. Drugo bi bilo da je greška naša, da nešto nismo uradili kako treba... Ovo je faktor na koji ne možemo da utičemo direktno, ali želimo da se borimo za naše ideje i saradnike.

Više puta smo čuli da postoji jaz među kolegama. Kako ste rešili taj deo komunikacije u udruženju?

          Zamolili smo da to ne bude tema. Mudri ljudi su odustali od nesuglasica. Koleginica i ja, na primer, radimo identičan posao. Šta je suština? Shvatiti da u konkurenciji možete naći najbolju moguću pomoć. Svi mi smo tu gde jesmo jer radimo dobro. Mnogo poruka smo dobili poput onih ’’neće vam uspeti’’. Nadamo se da ćemo odoleti iskušenjima tog tipa. Spojila nas je nevolja, a ljude najbolje proceniš u ovakvim trenucima.

Trend su intimna venčanja. Kako vi gledate na to?

          Mislim da su intimna venčanja dobar put ka miru. Jasno je da je onom ko je odložio venčanje već tri puta svega dosta. Primećujem da sve veći broj mladenaca odlučuje da u ovom trenutku napravi intimno venčanje za najuži krug, a veliko veselje planiraju da organizuju onda kada to bude moguće. Verujem da je to mudra odluka.

Koja je Vaša poruka za buduće mladence u ovom trenutku?

          Ne nervirajte se. Ko zna zašto je dobro sve ovo što se dešava. Možda će baš iduće godine biti bolja žurka od one planirane!