Jedna od nas: Je l' ovo stvarno ''za života''?

AUTOR Stefan Mihajlovski

Kada smo kontaktirali Katarinu Đurić (od pre par meseci Sarić) za intervju na Balkan Weddingu, kako bismo istražili i preneli što više detalja o venčanju tokom pandemije COVID-19, ona nam je ubrzo poslala celo pismo. Njene reči, koje će mnogima od vas značiti, prenosimo u celosti.


''Ćao svima, moje ime je Katarina Đurić, od pre par meseci Sarić. Već tri godine radim u jednom poznatom beogradskom restoranu. Pre toga bila sam i trener odbojke u školicama za decu od prvog do osmog razreda, turistički vodič, pomalo prevodilac. Kako bih vam rekla, verujem u to da ljudi treba da probaju različite poslove i hobije kako bi odlučili „šta će biti kada porastu“. Pored svih tih poslova, već neko vreme sam apsolvent na Fakultetu za medije ikomunikacije, Univerziteta Singidunum, smer komunikacije i odnosi sa javnošću.

Svog supruga, Nenada, upoznala sam upravo u pomenutom restoranu gde radim. On je bio pomoćni kuvar, ja sam radila u sektoru pri kuhinji. Sada sam konobar, a on šef kuhinje. Zajedno smo skoro dve godine, ali se konstantno osećam kao da je čitav vek, koliko smo stvari zajedno prošli i proživeli. Zvuči kao kliše, ali jednostavno od prvog momenta osećala sam se kao da smo mi „nešto najprirodnije što mi se dešava“. Nije bilo ludila, „leptirića“, samo, jednostavno, mir, kao da to tako treba da bude. I svakim danom sam sve više sigurna u svoju odluku. U nas.


E sad, dosta o tome, da pređemo na temu. Veridba je održana za Nenadov rođendan u novembru 2019. godine i bilo je neočekivano i romantično u njegovom stilu. Venčanje sam htela već u maju. Ceo život sam želela u maju da se udam, niti pretoplo, niti prehladno, jednostavno prolećno. Maj je, naravno, propao zbog covida, pa smo se odlučili za prvi slobodan termin, to je bio 1. novembar. Što mi se i nije baš dopalo, zamislite padne jesenja kiša i budem u predivnoj beloj venčanici u blatu do kolena. Ali Bože moj, nije bilo druge opcije. U međuvremenu smo odlučili i da uzmemo zajednički kredit za stan. Samim tim, bilo nam je potrebno i da se venčamo.

Kako je odmicalo sve ovo sa covidom, sve više smo bili svesni da neće biti ništa od venčanja ni u novembru i pomerili smo za mart 2021. Jednostavno, sve i da su mere dozvoljavale, ne bismo mogli da živimo sa tim da se neko zbog naše želje da bude baš tada razboleo, kamoli izgubio život. Onda smo odlučili da odvojimo opštinsko i crkveno venčanje. Zakazali smo opštinsko venčanje početkom avgusta 2020., rezervisali splav na Adi i pozvali najuži krug. Njegov kum, moja kuma, njegovi roditelji, moji roditelji, moje dve sestre, zet i druga majka i jedan zajednički prijatelj, koji je više porodica nego prijatelj. Izazov je bio pronaći dovoljno veliki splav kako bismo uspeli na otvorenom da ipak nekako sprečimo bilo kakvu mogućnost zaražavanja. Nas dvoje smo, u tom momentu, bili jedini sa potvrđenim antitelima. Na dan venčanja Sunce je odlučilo da nas obraduje i da bude pravi letnji dan. Nakon šminke i manjih priprema otišli smo u opštinu. Kuma umalo da zakasni, ja ludim, roditelji maltretiraju zaposlene u opštini da moraju i oni da uđu, jer su nam rekli da je dozvoljeno samo nama i kumovima. Na kraju dopuštaju i mi ulazimo. Matičarka nikako da počne, ne zna se ko od nas dvoje ima veću pozitivnu tremu. Ja tvrdim da nismo ni bili svesni da ćemo kroz pola sata bili zapravo u braku. Matičarka je bila divna, recitovala nam je neku ljubavnu pesmicu, pitala nas sva ona pitanja i sledećeg momenta smo već potpisivali i postajala sam gospođa Sarić. Šok! Ceo život Đurić, sad kao moram sve iz početka, ja i moje glupe teorije smo se naravno brzo smirili i uživamo do dana današnjeg. Otišli smo na splav, svi su se raširili po splavu i do uveče jeli, pili i uživali. Čak nas je kuma, Ljubica, naterala da nam veže ruke da sečemo tortu. Snašla se, skinula svileni pojas sa haljine i napravila divnu scenu. Bilo je onako kako ja zamišljam venčanje, uz još par prijatelja, bilo bi sasvim dovoljno za takvu priliku.

Što se saveta tokom organizacije tiče, moram biti iskrena, oslanjala sam se najviše na sebe. Generalno imam životni problem sa tim da mora sve da bude perfektno i „ako hoćeš nešto dobro odrađeno, odradiš sam“. Tako da, organizaciju sam, uz malu pomoć roditelja, druge majke i sestre, obavila sama. Što, doduše, planiram i kada napokon bude ta veća proslava i crkveno venčanje.


Budućim mladencima bih savetovala više stvari. Prva i najbitnija je svakako da ne forsiraju velike proslave samo da bi bilo na tačan datum kada oni žele. Ne žele da im venčanje ima neželjene posledice zbog ove grozne pošasti covida. Brak je veza na višem nivou. Ništa to „DA“ ne menja čarobnim štapićem. Na odnosu morate raditi svakog dana, ako je veza labilna, brak će je samo potpuno sahraniti. Brak nije igra, to je potvrda želje da zajedno provedete život, da stvorite dom i porodicu, sve što ste želeli. Partner treba da vam čini život lakšim, to je njegov večni posao, kao i obrnuto. Što bi ljudi rekli „nisam se udavala da bih se razvodila“, planiram da budem tu i u dobru i u zlu, jer imam nekoga ko me poštuje na svakom nivou. Uvek se zapitajte da li je vaš odgovor isti kao i njegov na moje pitanje „Je l` ovo stvarno za života?“. Mi smo se zakleli na to i ja verujem u nas.

Verujte u vas, verujte u ljubav, gajite je, jer ljubav je jedna od najlepših stvari koju život ima da ponudi.

S ljubavlju Katarina Sarić''

Pročitajte još:

Devojka za udaju - sve epizode na jednom mestu!

Swan Lake: 8 ekskluzivnih snimaka raskošnog venčanja

Najbizarnije prosidbe 7. deo