Venčanje u crkvi za mnoge parove predstavlja najromantičniji čin zbog toga što se zaklinju na ljubav u dobru i zlu pred Bogom. Parovi koji su pravoslavne veroispovesti imaju pravo izbora da li žele da se venčaju i u crkvi. Oni koji se za to i odluče moraće da se informišu o svemu kako bi ispoštovali sve običaje.

     Obred crkvenog venčanja se menjao kroz vekove, ali su neki običaji zadržani do danas. Po pravoslavnom verovanju, suština Svete tajne braka je u ozbiljnom pristupu svetinji bračne zajednice koja je temelj svake porodice.

    Činom venčanja u pravoslavnoj crkvi se smatra sjedinjenje dvoje ljudi za čitav život. To sjedinjenje sem sklapanja braka kroz crkveno venčanje uključuje i predbračni ispit koji svi mladenci treba da prođu.

    Pored mnogobrojnih pravila i obreda, crkveno venčanje iziskuje trud i oko same organizacije. Mi vam donosimo sve informacije koje će vam biti dovoljne da se organizujete i budete pripremljeni za crkveno venčanje.

Uslovi za crkveno venčanje

Prema Bračnim pravilima Srpske Pravoslavne Crkve za sklapanje braka traže se sledeći uslovi:dva lica raznoga pola,njihova punovažna izjava volje da stupe u brak, venčanje u obliku propisanom Crkvom.

Osnovna stvar koju bi valjalo da znate je da obred venčanja uvek obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Venčanje se po pravilu vrši u  parohijskoj crkvi mladoženje. Moguće je venčati se u bilo kojoj crkvi, s tim što se i dalje održava običaj da obred venčanja vrši upravo mladoženjin sveštenik. 

Predbračni ispit

U većini parohija mladenci idu na takozvani Predbračni ispit. Tada, zapravo sveštenik koji će ih venčati utvrđuje na osnovu razgovora sa njima da li ispunjavaju sve uslove da sklope crkveni brak u Srbiji. Tek kada sveštenik utvrdi da su svi uslovi ispunjeni za sklapanje crkvenog braka, dogovara se datum venčanja.

Za predbračni ispit je potrebno pripremiti krštenice za mladu, mladoženju i kumove kao i potvrdu o slobodnom bračnom stanju. 

Predbrаčni ispit obаvljа nаdležni sveštenik devojke. Roditelji mogu biti prisutni, а ne morаju аko su sprečeni. O izvršenom predbrаčnom ispitu dobijаju potvrdu koju predаju nаdležnom svešteniku mlаdoženje, nа osnovu koje ovаj može vršiti venčаnje mlаdenаcа. Ovа potvrdа (zаpisnik) vаži šest meseci. Predbrаčni ispit morа biti obаvljen nа tri nedelje pre venčаnjа kаko bi sveštenik mogаo nа tri liturgije u crkvi dа oglаsi želju kаndidаtа zа venčаnje i dа pitа nаrod dа li postoji nekа smetnjа zа njihov brаk. Oglаšаvаnje se može vršiti i nа liturgijаmа nа prаznike i tаdа oglаsni rok od tri nedelje krаće trаje.

Vreme venčanja

Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje venčanja u vreme posta. Razlog tome je što je svadbena gozba koja je redovno mrsna, prema pravoslavnom verovanju, javna sablazan i greh.

Venčanje i svadbe se ne vrše i:

U sredu i petak

Na Krstovdan (18.januar)

Usekovanje (11.septembar)

Krstovdan (27.septembar)

Venčanje se ne vrši ni na Vaskrs niti svečane sedmice pošto su tada svečani dani posvećeni slavnom Hristovom vaskrsenju kada nijedno drugo slavlje nije primereno.

Mesto venčаnjа

Mesto venčаnjа je isključivo hrаm. Ali po odobrenju episkopа, а nа predlog nаdležnog sveštenikа može se, u nuždi, (zbog bolesti mlаde ili mlаdoženje) izvršiti i u domu jednog od njih. Zа rаzliku od krštenjа gde se može krštаvаti po nekoliko dece, venčаvаti se mogu sаmo jedni mlаdenci.

Ceremonija venčanja

Obručenje

Mladenci, kumovi i svi svatovi sa potpunom ozbiljnošću u tišini i pristojnošću, kakva dolikuje domu Božijem ulaze u hram. Mladenci praćeni kumom i starim svatom odlaze pravo pred dveri na oltaru. Tu se vrši obručenje. Burme i sam čin obručenja i sam čin obručenja simbolizuju vernost. Mladenci tada, na svoju ruku, četvrti prst desne šake, stavljaju burmu i ne skidaju je do kraja života. Ona ih podseća na zavet vernosti koji su dali u crkvi pred Bogom i sveštenikom.

Sv. tajna venčanja

Posle obručanja, mladenci i kumovi odlaze u centralni deo hrama i tu se vrši sveta tajna venčanja. Na venčanju se belim platnom mladencima vežu desne ruke, u znak večite životne vezanosti, sloge i vernosi, uzajamnog pomaganja i ljubavi. (Platno se obično posle toga čuva kao uspomena). Mladencima se na večanju stavljaju venci na glavu. Otuda i naziv venčanje. Venci simbolizuju celomudreni život mladenaca do venčanja, i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih.

Vino koje se daje mladencima na venčanju simbolizuje događaj u Kani Galilejskoj, kada je Hristos sa svojom Majkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicima bio na svadbi i pretvorio vodu u vino.

Trokratni ophod oko stola na kome stoji krst i ostalo što je potrebno za venčanje, simboliše večnu vezu supružnika, jer krug znači večno trajanje, a trokratno obilaženje je u slavu Svete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha. Brak koji nije sklopljen na način propisan crkvom, za crkvu nije brak. Zato, deca iz necrkvenih brakova za crkvu su vanbračna.

Neki episkopi i sveštenici uskraćuju pričešće supružnicima koji žive nevenčano. Zato je dobro da se danas, kada je to slobodno i moguće, svi oni koji se, iz ma kojih razloga do sad nisu venčali, učine to, i tako sebe uvedu u spisak pravih i doslednih pravoslavaca i hrišćana.